trans

Porodinac

 

 

trans
trans
trans

 

Ulaz

 

Ko su Vlasi

 

Slike

 

Mp3

 

Linkovi

 

Istorijat Porodina

 

Radios

 

Musique

 

 

Admin

trans

Radio





Teve: Pink

Tv_Rts1

Tv_Rts2


trans

ČAT

Upišite vaše ime ili pseudo
Akcenti praznine i specijalni karakteri u imenu su nedopušteni.
15 karaktera maksimum


Konektiran :
( niko )
Snif !!!

trans

Razno

Razno
Godisnji horoskop
Spot
Bomb Saddam
Karleuša
Mitar Mirić
Zoran Vanev
video/1
video/2
video/3
Čola
Vlaška - Muzika
Kolo Uzivo Mirko Kodić(1)
Kolo Uzivo Mirko Kodić(2)
Kolo Uzivo Mirko Kodić(3)
Vlasška-wma
Vlaška - Kola
Vlaška-Frula
Vlaške - Pesme
meteo
meteo
ram
Era Ojdanic
Era ojdanic
Medeni mesec
Miroslav Ilic
Miroslav Ilic
ČAT
JAVA ČAT

trans

Webmaster

Webmaster : Radisa

E-mail : porodinac­@­free­.­fr

Sajt je kompatibilan sa najpopularnijim browser-ima koji su trenutno u upotrebi

trans

Bioskop

Bioskop
Vruc Vetar

trans

krstarica

Internet Krstarica - Srbija i Crna Gora (Jugoslavija) - Serbia and Montenegro (Yugoslavia)
Pretraži:
Srbija i Crna Gora
porodinac

trans

trans

Istorijat Porodina

 

Историјат села

 

Историјат села


 

 

ПОРОДИН

Историјат села

Село се налази 3 km јужно од Жабара. Надморска висина села износи 109 m.Висови у окружењу села су: Голо брдо (272 m) на североистоку, Колачи (285 m) на истоку и Периш (200 m) на југоистоку. Село је настало на месту контакта алувијалне равни Велике Мораве и Пожаревачке греде. Село је збијеног типа, звездастог облика, углавном развијено поред регионалног пута Пожаревац-Свилајнац. Породин пресецају више потока од истока према западу који су за време кршног периода врло бујни и наносе велике штете земљорадњи. Најдубљи је «Шајковац», Средњи поток и Зли поток.
Површина атара износи 4118 ha. По предању, се прво налазило 3 км североисточно од данашњег положаја на брду Преседна. Постоји легенда како је Преседна добила име.

Некада давно на овом брду Срби су прослављали Ускрс. Изненада су наишли Турци, побили и растерали окупљен народ, тако да им је «пресело» весеље. Причају да је било и предсказања овој погибији. За време док је скупљени народ играо, над колом је летео велики број врана које су бацале коњску балегу насред кола, што су сви рђаво протумачили. Ово се предање може чути у свим околним селима. Са Преседне насеље се преселило близу Ресаве, на потесу Збег, тј.Селиште. То ново насеље није остало дуго на том месту, јер је место било ниско и подводно, често је било плављења од Велике Мораве и брдских потока који су се сливали у Ресавчину, због тога напуштају и то насеље и прелазе у подножју брда у једну већу увалу где је вероватно било неко насеље и где су се налазиле рушевине неке цркве, у такозвану Прњаворску увалу где и сада има породинских кућа. Не може се тачно утврдити време када су се доселили у «Прњавор» али судећи по старом гробљу породинском које још постоји и које је напуштено чим је црква породинска изграђена 1870. године. На том месту је половином XVIII века било 8 кућа. За време Првог Устанка у селу је било око 25 кућа. За прве породице мисле да су биле влашког порекла и да су досељене «из прека» (из Ердеља и Баната). Али вероватно да је међу њима било и српских старих породица које су се, услед нагле сеобе Влаха у великим групама, изгубиле и порумуниле. Одмах после Другог Устанка нагло су се досељавале нове породице и то највише «из прека» то су старије породице. Млађе су оне које су се непосредно досељавале, највише из Црне Реке. У најстарије породице, за које се држи да су биле у Преседни и у Збегу (селишту), спадају: Петровићи, Димитријевићи, Моатовићи, Обретковићи и Имбрићи. За прве две не зна се порекло и изгледа да су биле српске па су се после порумуниле. Трећа је такође била српског порекла из Баваништа (из Баната) па се и она порумунила (названи «Мотоње»). Остале старе породице су пореклом из Ердеља (села Алмаша и Ракитова). По арачком списку од 1818. године Породин је имао већ 148 домова са 331 арачком главом и спадало као и данас у највеће село у области. Због честих поплава, мештани су напустили овај положај и преселили се на исток.

Када је тридесетих година XIX века изграђен Свилајначки пут, становништво је почело да гради куће поред пута, тако да је Породин коначно заузео положај на коме се и данас налази. Село је збијеног друмског типа и подељено је више мала од којих су најзначајније (Малкоњ, Голубењ, Шишмењ) и горња и доња мала. Мештани кажу да је село добило име по томе што се у селу породила жена неког путника намерника који је туда пролазио. М. Миладиновић је забележио да је име добијено по цркви Породимки, која се налазила на потесу Прњавор. Село има школу и цркву подигнуту крајем прошлог века. У књизи Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века Феликса Коница је забележено да је Породин највеће село у округу (573 куће, 3552 житеља). У кући Михаила Здравковића нађене су вештачке углачане, античке цементне плоче, направљене од креча помешаног са комадићима опека, на које се случајно наишло на једном метру дубине при копању темеља за амбар. Могућно је да је и ту, код Породина, било једно од многих, без трага ишчезлих римских насеља, поред кога је пролазио стари војни пут ка 3 км јужнијем Кушиљеву. На такву претпоставку наводе и приче да су ту некада биле рушевине неке цркве (римски остаци), чији је материјал, употребљен за градњу нових цркава у Четережу и Кушиљеву.

Готово су сви становници Породина влашке народности изузимајући десетак српских кућа, али је, нарочито за последњих 30 година, извршено посрбљавање, тако да је сада влашку ношњу задржала само још по која баба. Оне једине не знају српски језик, док сви остали становници говоре и српски и све се мање разликују од становништва околних српских села. Под породин спада и засеок Горња Ливадица коју су основали досељеници из Доње Ливадице када је Милошев капетан Бекета тамо пресекао пут. Раније је то била просто Ливадица, а име је добила због свог положаја на једној зеленој површини окруженој мочварама. То је било једино место на десној обали Мораве између Пожаревца и Свилајнца које од старина има скелу за прелазак преко реке, због те скеле је заправо и настала.
Породин се граничи са атарима: Жабара, Четережа, Витежева и Кушиљева.

У Породину постоји «свето дрво», Породински запис, храст лужњак чија је старост процењена на 300 година, налази се на потезу «Бељево», на имању Шишмановић Славка који је и старатељ храста. Карактеристике храста: висина – 16,20 m; обим дебла на 1,3 m – 5,10 m; пречник дебла на 1,3 m – 1,62 m; висина до прве живе гране – 3,50 m; пречник крошње – 23,80 m. Сваке године се организује црквена литија Ђурђевдан. Литија која је организована 06.05.1949.год. прекинута је хапшењем грађана који су кажњени затвором у трајању од 1 – 10 год.

До почетка ´70-тих година када су људи добили могућност за рад у иностранству, село је било сиромашно и надничко. Велики је број угашених домаћинстава.

На месту где је била стара кафана подигнута је зграда 1982. године у којој има 3 стана, кафана и канцеларије које припадају ВЛ Расаднику Жабари. Изграђена је нова савремена пошта која има дигиталну централу за телефон, тако да се врло брзо успостављају везе. Изграђен је тржни центар 1994.године који има више локала. Локали су у власништву грађана. У ТЦ постоје кафићи, фризерски салон, видео клуб и радио «Гранд».

Породин је пољопривредно село, има доста успешних баштована који своје производе продају на пијацама широм Србије. Нека домаћинства се баве и сточарством (говеда, свиње, овце, козе), живинарством и понеко пчеларством.

У селу је урађена улична расвета и водовод. Водовод је изграђен 1989. године, до данас има 740 прикључака, урађен је и систем за хлорисање воде тако да је вода према анализи Завода за заштиту здравља Пожаревац исправна за пиће.

Сеоска слава је Ђурђевдан, а преслава Спасовдан.
Заветине су Ђурђевдан и Трнова Петка.
Најчешће славе су: Сабор Св. Арх. Михајла, Св. Преп. Мати Параскева, Св. Јован Крститељ и Св. Никола.
У средини села су све јавне и културне установе, црква, школа, народни задужни дом, кафана, трговинске и занатлијске радње.



Саобраћај
Породин се налази на 35 км (регионални пут) од Пожаревца према Свилајнцу. Самим тим аутобуске линије су веома учестале. И веома је лако стићи у оближње градове, а постоје и међународне линије за Аустрију, Француску и Немачку.
Породин – Београд 100 км
Породин – Велика Плана 20 км
Породин – Свилајнац 15 км.

Број домаћинстава и становништво
1818.г. – 148
1890.г. – 573 – 3552
1968.г. – 980 – 4580
1988.г. – 900 – 4000
2002.г. – 723 – 3968

Црква
Постојале су две парохије. У години 1837. постоји парохија породинска и витежевачка. Затим 1863. године постоје две породинске парохије, има два свештеника. Носиле су назив I и II породинска парохија и тако су се називале до 1947. године када је образована само једна парохија, парохија породинска.
Постојала је стара црква и црквиште, црквиште је продато и налази се у приватној својини и на том месту је виноград, не зна се колико је било велико. А рушевине старе цркве пренете су у село и од камена те старе цркве сазидан је темељ нове садашње цркве. Из прича старих сазнало се да су на једној каменој плочи која је била пренета била нека слова, али су је неуки људи разбили и у темељ уградили, тиме је уништен и једини детаљ који би нешто могао казати о тој старој цркви.

Црква породинска посвећена је Св.Преп.Матери Параскеви, заузима простор од 2 ара, зидана је од опека, зидови су масивни дебљине 60 cm, покривена је бибер црепом, а торањ плехом, торањ је висок 21 m. Унутрашње размере су 14,75 m у дужини и 7,25 m у ширини. Паперта има дужину од 3 m, а олибар 3,25 m док је лађа цркве дуга 8,50 m. Над попертом је галерија за хор на дрвеним стубовима.

Породинска црква зидана је у романском стилу у облику крста са високим торњем на коме су два звона. Има троја врата. Унутрашњост је украшена лепим иконостасом. Цркву породинску је подигао народ села Породина, својим радом и прилозима. Црква је зидана 1869. године, а освећена је 1872. године. Захваљујући грађанима Породина изграђен је нови парохијски дом, постављена је бетонска ограда, урађене су нове капије, светла испред цркве, урађена је нова фасада цркве. Може се рећи да је црква и двориште најлепше урађено место у Породину. Свештеник је Живота Томић од 1975. године.



Школа
Стара школа је била на оном месту где су данашњи станови. Наставу је у школи држао свештеник до 1875. године. Постојала су два разреда, после су деца одлазила у Свилајнац на даље школовање. Школу су похађала само мушка деца.
Изградња нове школе је започета 1875. године, а 1878. године је почела са радом. До II Светског рата било је IV разреда, настава се одржавала у две смене, пре и после подне (деца су одлазила кући на ручак). У школу су ишла и мушка и женска деца, али за женску децу школа није била обавезна.

Од 1948. године уводи се осмогодишња школа коју похађају сва деца, тј. обавезна је и за женску децу.

Од 1974. године у Породин долазе и ученици из Витежева.Школа носи назив О.Ш. «Дуда Јовић» Жабари.

Данас школу похађа око 230 ученика, наставу држе учитељи и наставници.Број ђака се сваке године смањује. Школа има 5 учионица и ђачку кухињу.



Дом културе
Дом културе је грађен од 1947 – 1951. године. Темељ је постављен од камена који је био одузет од људи из дворишта, за грађу су се секла дрва и без сагласности власника.На месту где је сада изграђен Дом културе налазила се кућа у којој је живео поп Пера који је своју кућу продао Ђорђевић Драгутину.
Пре него што је изграђен Дом културе, подигнута је зграда названа Економија. Свака кућа из II реона је била задужена колико цигле да направи за изградњу Економије.1945. године постојала је Сељачка радна задруга која је вршила присилни откуп. Постојала су задужења које је свако домаћинство морало да да у пшеници, кукурузу, месу, вуни ... уколико домаћинство није било у прилици да изврши дато задужење, одлазило се у затвор. Сав присилни откуп се носио у Свилајнац јер се Породин водио под Свилајнац у периоду 1954 – 1956. године.За изградњу Дома културе циглу су правили грађани I и II реона.

У Дому културе постоји 6 учионица које више нису у употреби, канцеларија Месне заједнице, Месна канцеларија, Мировно веће које и даље ради, школска радионица.У Дому културе раде две прехрамбене продавнице и мушки фризер.Сала Дома културе реновирана је 1983. године за култну емисију «Знање-имење». Има пространу бину и 300 столица.Одржавају се фолклорне и школске приредбе и повремено биоскоп.



Здравствена амбуланта
Здравствена амбуланта је основана 1960. године. Први директор био је хирург Брана Радовановић, родом из Симићева. Први лекар био је Васиљевић Никодије и сестра Божана. У то време амбуланта је радила два пута недељно.
Нова зграда амбуланте изграђена је 1975. године. У склопу амбуланте је отворена апотека која снабдева грађане потребним лековима.

Лекари који су радили у здравственој амбуланти у Породину:

Бранко Лукић, лекар опште праксе, примаријус неонатолог у пензији
Љубица Ристић – анестезиолог I хируршке у Београду
Тања Огрин-Тадић – неуропсихијатар, директор болнице Падинска Скела
Душан Јовановић – републички институт за исправност намирница
Вера Кешељевић – педијатар Дом здравља Палилула
Властимир Павловић – у пензији.
У Здравственој амбуланти ради докторка Драгана Јанковић и медицинска сестра Светлана Томић која ради од 1968. године, Николић Љиљана и патронажна сестра Страјиновић Драгица. У склопу зграде постоји и лекарски стан у ком станује Тешић Марина, специјалиста опште медицине.



Спорт
Једина спортска дешавања су:
Ђурђевдански турнир у малом фудбалу
Турнир у баскету
где учествују екипе из села и околних места.



Културно-уметничко друштво
АКУД «Младост» основано је 1950. године. Од тада па до данас активно ради и учествује на свим општинским, регионалним ирепубличким такмичењима. У склопу АКУД-а раде фолклорна, музичка, рецитаторска и драмска секција.
АКУД «Младост» Породин учесник је многих манифестација, смотри фолклора и сабора народног стваралаштва, као што су «Хомољски мотиви», «Чаша воде са извора», «Крени колом да кренемо», «Село граду у походе», «Прођох Левач», «Играј, певај Србијо», «Знање-имење» 1982.год., «Село весело», «СФАС». АКУД «Младост» је редован учесник у манифестацији такмичења села општине Жабари, као и подунавског региона. Учесник је у неколико ТВ емисија РТС «Чаша воде са извора», а иза себе има и приличан број хуманитарних концерата.

За свој данашњи рад АКУД «Младост» награђено је са безброј диплома и захвалница, освојеним на поменутим такмичењима. Броји око 50 активних чланова, а сваке се године врши упис нових чланова, тако да рад овог друштва траје током целе године.



Контакт
Председник месне заједнице : Илић Слободан 012/256-730, 063/63-69-55
Шеф Месне канцеларије : Стефановић Мирољуб 012/256-725
Руководилац школе : Богдановић Бранка 012/256-763
Доктор : Јанковић Драгана 012/256-712
Свештеник : Томић Б. Живота
Ветеринарска амбуланта : Милић Јелица 01/256-804

 

 

Istorija Porodina

 

Istorija Porodina


 

 

Po predanju, Porodin se prvo nalazio 3 km severoistocno od danasnjeg polozaja na brdu Presedna. Postoji legenda kako je Presedna dobila ime.

Nekada davno na ovom brdu Srbi su slavili Uskrs. Iznenada su naisli Turci, pobili i rasterali okupljeni narod, tako da im je "preselo" veselje. Prica se da je bilo predskazivanja ovoj pogubiji. Za vreme dok je sakupljeni narod igrao, nad kolom je letelo veliki broj vrana koje su bacale konjsku balegu nasred kola, sto su svi to rdjavo protumacili. Ovo se predanje moze cuti u svim okolnim selima. Sa Presedne naselje se preselilo blizu reke Resave, na potezu Zbeg, tj. Seliste. To novo naselje nije ostalo dugo na tom mestu, jer je mesto bilo nisko i podvodno. Cesto je bilo plavljenja od reke Velike Morave i brdskih potoka koji su se slivali u Resavcinu. Zbog toga napustaju i to naselje i prelaze u podnozije brda u jednu vecu uvalu gde je verovatno bilo neko naselje i gde su se nalazile rusevine neke stare crkve, u takozvanu Prnjavorsku uvalu gde i sada ima Porodinskih kuca.





Ne moze se tacno utvrditi vreme kada su se doselili u "Prnjavor", ali sudeci po starom groblju porodinskom koje jos postoji i koje je napusteno cim je crkva porodinska izgradjene 1870. godine. Na tom mestu je polovinom 18. veka bilo osam kuca. Za vreme I srpskog ustanka u selu je bilo oko 25. kuca. Za prve porodice se misli da su Vlaskog porekla i da su doseljene iz "preka" (iz Erdelja i Banata). Verovatno da je medju njima bilo i srpskih starih porodica, koje su se usred nagle seobe Vlaha u velikim grupama, izgubile i porumunile. Odmah posle II ustanka naglo su se doseljivale nove porodice i to najvise iz "preka" to su starije porodice. Mladje su one koje su se neposredno doseljavale, najvise iz Crne Reke. U najstarije porodice za koje se misli da su bile u Presedni i Zbegu spadaju : Petrovici, Dimitrijevici, Moatovici, Obretkovici i Imbrici. Za prve dve se ne zna poreklo i izgleda da su bile srpskog porerkla , pa se posle porumunile. Treca je takodje bila srpskog porekla iz Bavanista (Banat) pa se i ona porumunila (nazvani "Motonje"). Ostale stare porodice su poreklom iz Erdelja ( sela Almasa i Rakitova)




Po arackom spisku iz 1818. godine Porodin je imao vec 148. domova sa 331. arackom glavom i spadalo je kao i danas u najvece selo u oblasti. Kada je tridesetih godina 19.veka izgradjen Svilajnacki put, stanovnistvo je pocelo da gradi kuce pored puta, takon da je Porodin konacno zauzeo polozaj na kome se i danas nalazi. selo je zbijenog drumskog tipa i podeljeno je na vise ''mala" od kojih su najznacajnije Malkonj, Golubenj, Sismenj, kao i Gornja i Donja mala. Mestani kazu da je selo dobilo ime po tome sto se u selu porodila zena nekog putnika namernika koji je tuda prolazio. M. Miladinovic je zabelezio da je ime dobijeno po crkvi Porodimki, koja se nalazaila na potezu Prnjavor. selo ima skolu i crkvu podignutu krajem 19. veka. Pod Porodin spada i zaseok Gornja Livadica koju su osnovali doseljenici iz Donje Livadice, kada je Milosev kapetan beketa presekao put. Ranije je to bila prosto Livadica, a ime je dobila zbog svog polozaja na jednoj zelenoj povrsini okruzena mocvarama. To je bilo jedino mesto na desnoj obali reke Velika Morava izmedju Pozarevca i Svilajnca koje od starina ima skelu za prelazak preko reke, zbog te skele je i nastala.



U knjizi " Srbija, zemlja i stanovnistvo od rimskog doba do kraja 19.veka" Feniksa Konica, zabelezeno da je Porodin najvece selo u okrugu (573. kuce i 3552. zitelja). U kuci Milaila Zdravkovica nadjene su vestacki uglacane, anticke ploce, napravljene od kreca pomesano sa komadicima opeke, na koje se slucajno naislo na jednom metru dubine prilikom kopanja temelja za ambar. Mogucno je da je i tu kod Porodina, bilo jedno od mnogih bez traga iscezlih rimskih naselja. pored koga je prolazio stari vojni put ka 3.km juznijem Kusiljevu. Na takvu predpostavku navode i price da su tu bile rusevine neke crkve (rimski ostaci?) ciji je materijal upotrebljen za izgradnju crkvi u Ceterezu i Kusiljevu.



U Porodinu postoji " Sveto Drvo " , porodinski zapis, hrast Luznjak cija je staros procenjena na 300. godina. Nalazi se na potezu Beljevo, na imanju Slavka Sismanovica koji je i staratelj hrasta.

Karakteristike hrasta:

Visina - 16,20 m

Obim debla na 1,30m - 5,10 m

Precnik debla na 1,30m - 1,62m

Visina do prve zive grane - 3,50m

Precnik krosnje - 23,80m

Svake godine se organizuje crkvena litija za Djurdjevdan. Litija koja je organizovana 6. maja 1949. godine prekinuta je hapsenjem gradjana koji su kaznjeni zatvorom u trajanju od 1 - 10 godina.



Gotovo svi stanovnici su vlaske narodnosti izuzimajuci desetak srpskih kuca, ali je u poslednjih tridesetak godina izvrseni posrbljavanje. Tako da je sada vlasku nosnju zadrzala jos po koja stara baba. One jedine ne znaju srpski jezik, dok svi ostali stanovnici govore i srpski i ne razlikuju se od ostalih iz susednih mesta.Do pocetka '70-tih godina kada su ljudi dobili mogucnost odlazka u inostranstvo, selo je bilo siromasno i nadnicko.Veliki je broj ugasenih domacinstava. Na mestu gde je bila stara kafana, izgradjena je zgrada u kojoj ima tri stana, kafana i kancelarije zemljoradnicke zadruge. Izgradjena je nova savremena Posta koja ima digitalnu telefonsku centralu, takon da se vrlo brzo uspostavljaju veze sa svetom. Izgradjen je 1994. godine trzni centar koji ima vise lokaka u vlasnistvu gradjana.U TC rade kafici, frizerski salon, pekara, video klub. U selu je uradjena ulicna rasveta i vodopvod . Vodovod je izgradjen 1989. godine i ima 740 prikljucka, ugradjen je i sistem za hlorisanje vode tako da je voda prema analizi zavoda za zastitu zdravlja Pozarevac ispravna za pice.







Godina - Broj domova - Broj stanovnika

1818 - 148 - X

1890 - 573 - 3552

1968 - 980 - 4580

1988 - 900 - 4000

2002 - 723 - 3003





~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~




Crkva Sveta Petka



Postojale su dve parohije. U 1837. godini postoji parohija porodinska i vitezevacka. Zatim 1863. godine postoje dve porodinske parohije i postoje dva svestenika. Nosile su naziv I i II porodinska parohija i tako su se nazivale do 1947. godine kada je obrazovana samo jedna parohija, parohija porodinska.




Postojala je stara crkva, crkviste je prodato i nalazi se u privatnoj svojini i na tom mestu je vinograd i ne zna se koliko je bilo veliko. Rusevine stare crkve su prenete u selo i od kamena te stare crkve sazidan je temelj nove, sadasnje crkve. Iz prica starih saznalo se da su na jednoj kamenoj ploci, koja je bila preneta, bila neka slova, ali su je neuki ljudi razbili i u temelj ugradili. Time je unisten i jedini detalj koji bi nesto mogao kazati o staroj crkvi



Crkva porodinska posvecena je Sv. Prep. Mati Paraskevi. Zauzima prostor od 2 ara, zidana je od opeka, zidovi su masivni debljine 60cm, pokrivena je biber crepom, a toranj plehom. Visina tornja je 21 metar. Unutrasnje razmere su 14,75 metara u duzini i 7,25 metara u sirini. Paperta ima duzinu od 3 metara, a olibar 3.25 metra dok je ledja crkve 8,50 metara. Nad papetrom je galerija za hor na drvenim stubovima. Porodinska crkva zidana je u romanskom stilu u obliku krsta sa visokim tornjem na kome su dva zvona. Ima troja vrata. Unutrasnjost je ukrasena lepim ikonostasom.











Crkvu porodinsku podigao je narod sela Porodina, svojim radom i prilozima. Crkva je zidana 1869. godine , a osvecena 1872. godine. Zahvaljujuci gradjanima Porodina izgradjen je novi Parohijski Dom, postavljena betonska ograda, uradjene nove kapije, rasveta ispred crkve, uradjena nova fasada crkve. Moze se reci da je crkva sa njenim dvoristem, jedno od najuredjenijih mesta u Porodinu. Svestenik je bio Zivota Tomic od 1975. godine do 2004.godine. Sada je svestenik Bojan M. Milosavljevic.






Osnovna Skola u Porodinu



Stara skola je bila gde su sada uciteljski stanovi. U skolu je drzao nastavu svestenik do 1875. godine. Postojala su dva razreda, posle su deca odlazila u Svilajnac na dalje skolovanje. Skolu su pohadjala samo muska deca.










Izgradnja nove skole zapocela je 1875.godine, a 1878. godine pocela sa radom. Do II svetskog rata bilo je cetiri razreda, a nastava se odrzavala u dve smene, pre i posle podne ( deca su kuci odlazila na rucak). U skolu su isla i muska i zenska deca, ali za zensku decu skola nije bila obavezna. Od 1948. godine uvodi se osmogodisnja skola koju pohadjaju sva deca tj. obavezna je i za zensku decu. Od 1974. godine u Porodinu dolaze i deca iz susednog sela Vitezeva.



Skola se zvala "Sveti Sava", zatim "Vujca Kremenjak", a sada je u sastavu skole iz Zabara. Skola slavi svoju slavu Sv. Sava i na taj dan deca odlaze u crkvu Sv. Petka u Porodinu. Danas skolu pohadja oko 230 ucenika, a nastavu predaju ucitelji i nastavnici. Broj djaka se svake godine smanjuje. Skola ima pet ucionica i djacku kuhinju.







Sport



Sportske aktivnosti sela Porodin znatno su ogranicene finansijskim i prostornim sredstvima koja su skromna i ne dozvoljavaju kako stanovnicima tako i upravi Mesne Zajednice Porodin organizaciju nekih vecih i znacajnijih sportskih desavanja. Naravno to ne znaci da zitelji Porodina nisu sportski orjentisani i nadareni. Mesna Zajednica ulaze napore u cilju poboljsanja sportskog zivota sela Porodin. Zajednickim snagama zitelja Porodin i Mesne Zajednice napravljeni su preliminarni planovi za organizaciju i progresiju sportskih desavanja.Za sada jedina sportska desavanja u selu su Djurdjevdanski turnir u malom fudbalu i turnir u basketu gde ucestvuju ekipe iz sela i okoline.

Klikni na ikonicu ako zelis da saznas sportske vesti iz Porodina !
Posebno mestu u sportskim desavanjima zauzima ekipa u malom fudbalu "ARENA" koja je osvajac vise turnira u mestu i okolini.








FK Mladost Porodin

Polovinom meseca avgusta 2004. godine ponovo je aktiviran Fudbalski Klub " Mladost " Porodin.

OFL ZABARI

Sezona 2004/2005 - jesenji deo - Raspored utakmica i rezultati FK Mladost.

18.09.2004. - 1.kolo Omladinac (Mirijevo) - Mladost 1 : 0

25.09.2004. - 2.kolo Mladost - Napredak (Simicevo) 2 : 3

03.10.2004. - 3.kolo Udarnik (Sibnica) - Mladost 3 : 2

09.10.2004. - 4.kolo Mladost - Buducnost (Kocetin) 3 : 0 (sluzbeni rezultat)

16.10.2004. - 5.kolo Mladost (Svinjarevo) - Mladost 3 : 1

23.10.2004. - 6.kolo Mladost - Proleter (Cetereze) 5 : 3

31.10.2004. - 7.kolo BSK (Brzohode) - Mladost 2 : 1





Kultura



Dom Kulture je izgradjen u periodu od 1948. godine do 1950. godine.





Temelj je postavljen od kamena koji je oduzet od ljudi iz dvorista, za gradju su se sekla drva bez saglasnosti vlasnika.Za izgradnju doma ciglu su pravili gradjani I i II reona. Na mestu gde je sada Dom kulture, postojala je kuca u kojoj je ziveo pop Pera, koji je kasnije prodao Djordjevic Dragutinu.

U Domu Kulture postoje sest ucionica, stara kancelarija Mesne Zajednice, stara Mesna Kancelarija, skolska radionica koje nisu vise u upotrebi. Jedino kancelarija Mirovnog Veca je u upotrebi. U lokalima doma rade dve prodavnice prehrambene robe i muski frizer.




Sala Doma Kulture je renovirana 1983. godine za emisiju TV Beograd "Znanje-Imanje". Sala poseduje prostranu binu i 300. stolica, tako da se u njoj odrzavaju folklorne i skolske priredbe i povremeno bioskop.




AKUD "Mladost" osnovano je 1950. godine, od tada pa do danas aktivno radi i ucestvuje na svim opstinskim, regionalnim i republickim takmicenjima. U skolopu AKUD-a rade folklorna, muzicka, recitatorska i dramska sekcija. AKUD "Mladost" Porodin ucesnik je mnogih manifestacija, smotri folklora i sabora narodnih stvaralastva kao sto su "Homoljski Motivi", "Casa vode sa izvora", "Kreni kolom da krenemo", "Selo gradu u pohode", "Prodjoh Levac, prodjoh Sumadiju", "Igraj, pevaj Srbijo", "Znanje-Imanje" 1982. godine, "Selo Veselo", "SFAS" kao i redovan ucesnik u menifestaciji takmicenje sela opstine Zabari i Branicevskog Regiona. AKUD "Mladost" je ucesnik nekoliko emisija Radio-Televizije Srbije "Casa vode sa izvora", a iza sebe ima prilican broj humanitarnih koncerata. Za svoj dosadasnji rad, AKUD je nagradjen sa nekoliko diploma, zahvalnica na spomenutim takmicenjima. AKUD "Mladost" broji oko 50. aktivnih clanova na celu sa Jovanovic Dragisom- Jole, a svake godine se vrsi upis novih clanova, tako da rad ovog drustva traje tokom cele godine.







Zdravstvena Ambulanta





Zdravstvena ambulanta je osnovana 1960. godine. Prvi direktor je bio hirurg Dr. Radovanovic Brana rodom iz Simiceva. Prvi lekar je bio Dr. Vasiljevic Nikodije, a medicinska sestra Bozana. U to vreme je ambulanta radila dva puta nedeljno.

Nova zgrada ambulante je izgradjena 1975. godine. U sklopu ambulante je otvorena i apoteka koja snabdeva gradjane lekovima. takodje u sklopu zgrade postoji lekarski stan u kome stanuje Dr. Tesic Marina, specijalista opste medicine.

U zdravstvenoj ambulanti radi Dr. Jankovic Dragana i med. sestre Tomic Svetlana koja radi od 1968. godine i Nikolic Ljiljana, kao i patronazna sestra Strajinovic Dragica.




--------------------------------------------------------------------------------
Dosadasnji lekari :


Dr. Lukic Branko - opsta praksa, primarijus neonatolog

Dr. Ristic Ljubica - anesteziolog I hirurske u Beogradu

Dr. Orgin-Tadic Tanja - neuropsihijatar, direktor bolnice Padinska Skela

Dr. Jovanovic Dusan - Republicki institut za ispravnost namirnica

Dr. Keseljevic Vera - pedijatar Doma zdravlja Palilula

Dr. Pavlovic Vlastimir - specijalista opste medicine






Tune In:

iPhone
Winamp
Windows Media Player
Real Player
QuickTime











Učlanite se :

Vaše ime : Gost


Na liniji

( niko )


Brojač

  posete

  posetilac na liniji

RAZGLEDNICE

ČESTITKE

Kalendar

25/02/2017

Po Ut Sr Če Pe Su Ne
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28

Igre

Igre
Soliter
igre
lovac
igrice
sateliti
tetris2
spot
spot
zafrkancija
zafrkancija

Google




Dizajn i Administracija: Porodinac & RadioPorodin3.0p4 - Free License - Š 2004-2007